Biser u klopci

Rekao si da jako volis kisu...
i duge setnje po crnoj noci.
I dalje se secam svega...
pricao si mi kako se plasis visine....
odmah sam znala...da te zaboravim nikada necu moci.

Sta jos da se kaze o tebi?
Voleo si da sviras, to je tvoja strast...
muzika je u toj dusi na prvom mestu
ja sam ti bila publika, za mene to je cast.

Uvek si u pocetku bio stidljiv....
pogledas me, i ne znas sta bi...
a onda zasviras malo...note nas spoje,
i povratka nema...
tako je najbolje.

Rekao si da mrzis da se menjas,
i ne volis da se boris....
i sama sam shvatila da bezis od problema...
i da imas moc da ih ni iz cega stvoris.

Secam se onog dana kad si mi spremio kolace....
ma znam...glupo je sada secati se toga,
ali secam se..secam...
ma bilo je slatko,
i ostace najsladja uspomena srca moga.

Jel znas da si jedini pred kojim sam plakala?
Nije da sam htela...
suze su krenule same....
kada sam shvatila da smo bliski, da postajemo jedno...
nisam mogla da se zaustavim....
nakvasila sam tvoje rame.

Zagrlio si me...i rekao mi, medo....
ne secam se ni sta je posle bilo...
ali vazno je da si tada postao jedini u meni
i da srce vise nista nije krilo.

Bio si od onih sto ne zele da pokazu svoje misli...
sto se kriju iza neke crne maske....
bio si od onih sto umeju da cute,
i da tisinom kazu reci
koje ili vode do raja....ili srecu mute.

U tebi postoji to zrno ludosti
od kojeg sam ja cela sastavljena....
i voleo si kada ga probudim...
kad nestane mudrosti....
kada sva pretvaranja budu odbacena.

Pitala sam te da li ces da prestanes da me volis,
kada odem odavde,
da li se secas?
Rekao si ne.....
A sada, medo jedini....sada cini mi se nestalo je sve.

Rekao si da u tebi ne postoji dugme,
kojim ces da iskljucis svoja osecanja....
rekao si, obecao i poljubio me...
a sada su sve to samo secanja.

E...takav si ti.
Zelis da budes realan,a u dusi sanjar.
Pomalo lud, a u srcu dobar.
Svirac zivota koji je polomio moju zlatnu strunu.
Takav si ti....
i uprkos tome...ili bas zbog toga....
za mene si najbolji.